Izgled i stanište
Ren je, u celom svetu, poznata začinska i lekovita biljka. Raste samoniklo na vlažnim mestima kao snažna, zeljasta biljka. Gaji se i kao povrtarska kultura.
Sakupljanje, berba i čuvanje bilja
Ren se razmnožava reznicama koje se izdvajaju u jesen. Sadi se kasno u jesen ili u rano proleće. Za prolećnu sadnju reznice držati preko zime utopljene u vlažan pesak.
Koren rena može biti i do 6 cm debeo, a naraste i preko jednog metra. Ukusa je ljutog, a tokom struganja razvija specifičan miris koji izaziva suzenje očiju. Upotrebljava se kao svež koren i može se sačuvati u toku zime u trapu ili podrumu.
Primena u narodnoj medicini
U narodnoj medicini ren se koristi za pravljenje čajeva, sirupa i obloga. Ren otvara apetit, uništava mikroorganizme u crevima, deluje protiv nadimanja i otklanja umor. Pomešan s medom blagotvorno utiče na rastvaranje sluzi u plućima i ublažava kašalj. Povoljno utiče na izbacivanje sekreta iz sinusa. Mladi listovi su bogat izvor vitamina C.
Ren kao začinska biljka
Sirovi, fino ili grubo rendani ren dobar je prilog uz pečeno ili kuvano meso, a dodaje se i pikantnim sosovima. Sosovi kao što su majonez od rena i ren sa slatkom pavlakom prave se od kuvanog hrena. U trgovinu dolazi kao rendani ren u tubama ili teglama.
Narodna imena:
Hren, kren, ravelj, hrin itd.
