„U vremenima kada je potrebno sačuvati resurse, a proizvesti zdravstveno-bezbednu hranu, podizanje bašti i ozelenjavanje okućnica je i naš doprinos očuvanju predela u kojima živimo, očuvanju biljnog i životinjskog sveta i održanju režima voda. Budućnost i opstanak su i u našim rukama!
Do pre nekoliko decenija, čovečanstvo je smatralo da je priroda tu da bi koristila čoveku i bila osnov izgradnje civilizacije. To gledište i danas zastupaju svi oni koji nacionalna blaga koriste bez razmišljanja o tome šta će sa nama biti sutra. Iscrpljuju se energetski, mineralni i resursi za proizvodnju hrane.
Zbog Ijudske pohlepe, neznanja i lenjosti, intenzivnim korišćenjem, na stotine hiljada hektara plodne zemlje svake godine odlazi u nepovrat ili biva zatrovano različitim hemijskim spojevima. Plodnog, nezagađenog zemljišta, kao osnovnog resursa za proizvodnju hrane, sve je manje.
Tako je ljudski rod i sam postao žrtva civilizacijskog napretka jer, prošla su ta vremena kada smo odlazili na pijacu i kupovali sočno, hranjivim materijama bogato, a nezagađeno povrće. U ovim modernim, potrošačkim vremenima, faktori rizika po zdravlje do skoro su bile namirnice u kojima se nalaze ostaci teških metala, pesticida i herbicida, hormona i antibiotika, a sada su im se pridružili GMO „organizmi“ za koje ne znamo kakve će posledice u budućnosti imati njihov ulazak u lanac ishrane.
Zbog toga se sve više porodica odlučuje za sađenje sopstvene organske bašte u okolini gradova u kojima žive ili kupuju imanja i organizuju svoj život u seoskim sredinama jer, u baštama je budućnost.
Stoga, naša borba za zdravlje i blagostanje, nas i naših potomaka, počinje baš tu, u našim kućama i vrtovima. Korišćenjem najrazličitijih biljnih vrsta kao akumulatora i usmerivača energije, doprinosimo i globalnom smanjenju potrošnje energetskih resursa i maksimalnom iskorišćavanju energije Sunca.“
Iz knjige „Organska bašta“.
