Kupus je kultivisana zeljasta biljka nastala selekcijom od divlje biljke koja još uvek raste na kamenim obalama Evrope.
Kupus se preko 3.000 godina. Starosedeoci Egipta su još u praistorijkom dobu koristili divlji kupus. Danas je ovo jedno od najraširenijih vrsta lisnatog povrća i gaji se zbog velikog pupoljka koji raste i razvija lišće stvarajući „glavicu kupusa”. Ova biljka ima snažno razvijen koren s dosta sitnih korenčića i krupno lišće sivozelene ili crvenoljubičaste boje.
Kupus traži otvoreno, sunčano mesto. Dosta je otporan i dobro podnosi sve uslove gajenja. Kasni kupus, koji se bere pred zimu, najveće prinose daje ako se proizvodi na duboko obrađenom, plodnom zemljištu. Može se gajiti i na peskovitim i glinovitim tipovima zemljišta. Vegetacija traje 70–150 dana i to se mora uzeti u obzir prilikom planiranja baštenske sezone.
Kada je pravo vreme za rasađivanje?
Rasađivanje kupusa za zimu treba obaviti najkasnije do kraja prve dekade jula. Rasad treba da je čvrst, dobro ožiljenog korena i da ima 5–6 razvijenih listova. Biljke se sade na razmaku od 20–50 cm, a između redova razmak iznosi 20–60 cm. se napravi rupa u zemlji i u svaku rupu se sipa puna šaka komposta ili zgorelog stajnjaka. Preko đubriva se pospe malo zemlje, pa se pažljivo stavlja rasad u rupu (do prvog lista) i sadilicom priljubi zemlja uz biljku. Zemlju treba dobro pritisnuti uz stabljiku.
Rasad dobro zaliti i zaštititi od svetla naredna 24 sata.
Nakon presađivanja biljka počinje ubrzano da razvija lišće, a glavica počinje da se razvija tokom poslednjih 4–7 nedelja.
Prvo okopavanje treba uraditi 3–5 dana posle sađenja, a sledeće posle svakog obilnijeg zalivanja, navodnjavanja ili kiše. Prilikom rada motikom neophodno je oprezno i plitko razbijati pokoricu i uklanjati korov, kako se ne bi oštetio plitak koren.
