U baštama se, nakon dugotrajnih padavina i zadržavanja vode, pojavljuju brojni problemi. Sem strukturnih, najveći je svakako sama voda koja guši koren i biljke propadaju. Zato su ovih dana odvodnjavanje i isušivanje bile najvažnije mere. Povećana vlažnost povoljno utiče na pojavu brojnih bolesti i štetočina, a među prvima kojima prijaju ovakvi uslovi su puževi.
Sem dole navedenih metoda, puževi se mogu oterati postavljanjem klopki, prepreka ili barijera od različitog aromatičnog lišća, jakih začina ili paprati i rastavića. To su inače redovne mere zaštite, oko cele bašte i oko redova povrća tokom vlažnih meseci praviti i održavati kanale i barijere.
„Kao preventivu protiv puževa možemo napraviti barijeru kopanjem rova oko leja sa povrćem koji treba po dnu posuti nekim od materijala: drvenim pepelom, morskom soli, osušenim i zdrobljenim Ijuskama od jaja ili piljevinom. Ovo se sve može i izmešati i posipati oko bašte i između redova povrća.
Kao mamac možemo ispod dasaka ili glinenih saksija staviti vlažne mekinje koje će ih privući. Ujutro ćemo ih skupiti i popariti vrelom vodom. Tom tečnošću koja odbija puževe treba, kada se ohladi, prskati mlade biljke krastavaca, suncokreta, tikvica, salate i kadifice. Uginule puževe možemo kompostirati.“
Mamci za puževe
- Ostavljati plastične čaše napunjene pivom, ukopane u zemlju. Miris hmelja i slada privući će puževe u klopke.
- Omiljeni mamac na koji puževi rado dolaze može se napraviti tako što se u jednu šolju vode razmuti 1/4 kasičice kvasca i jedna kašičica šećera.
- Takođe 1 kašičicu meda, 1/2 kašičice slada, 1/2 šolje brašna i 1/2 kašičice kvasca razmutiti u 1/2 šolje vode.“
Odlomak iz knjige Organska bašta.
