Zemljište u bašti čine tri osnovna sloja, a to su površinski sloj, sloj raspadanja organske materije i humusni sloj. Svaki od njih ima svoju ulogu u procesu rasta i sazrevanja biljaka i stoga je veoma važno, ukoliko struktura zemljišta to dozvoljava, što manje remetiti slojeve.
Ukoliko je zemljište siromašno humusom, sabijeno i teško za obradu onda zahteva dodatne agrotehničke mere koje će doprineti poboljšanju vodno-vazdušnog režima kao i poboljšati njegovu plodnost i strukturu.
Površinski sloj je zaštitni pokrivač od organkih otpadaka koji mogu da čine lišće, pokošena trava i grubi kompost. Ovaj sloj predstavlja barijeru koja sprečava isparavanje i obrazovanje pokorice i doprinosi smanjenju zakorovljenosti.
U dubljem sloju vrši se raspadanje i razlaganje organske materije. Taj posao obavljaju bakterije, protozoe, alge, lisaji itd. Ovi organizmi su izuzetno osetljivi i za njihov opstanak u zemljištu potrebno je dovoljno vlage, toplote i provetrenosti. U sabijenoj, suvoj zemlji prekidaju se procesi razlaganja organske materije i proizvodnje humusa koji je neophodan za rast i plodonošenje biljaka.
Humusni sloj ide do dubine od 20 do 30 cm, zavisno od podloge.
