Kompostiranje je proces biološke razgradnje organske materije pri čemu se ona biotermički razlagaže i transformiše u korisno organsko đubrivo-kompost.
Kako je primena organskih đubriva osnova organske proizvodnje, a organska stočarska proizvodnja tek u povoju, baštovani, ali i veliki proizvođači povrća i voća usmereni su ka đubrivima koja su im dostupnija i isplativija. Kompost, tečna biljna đubriva i zelenišno đubrenje su dostupna i mogu se primenjivati i na velikim površinama i u manjim baštama. Stoga, još jednom ćemo pomenuti kompost i njegov značaj ne samo kada je dobijanje zdravih plodova u pitanju već i sa stanovišta očuvanja plodnosti zemljišta, zaštite životne okoline i biodiverziteta.
Više o ovoj temi u priručniku Kompost – srce organske bašte
Kompostiranje je proces biološke razgradnje organske materije pri čemu se ona biotermički razlagaže i transformiše u korisno organsko đubrivo-kompost.
Saznajte više o organskom gajenju povrća i voća
Kompostiranje predstavlja biohemijski proces u kome dolazi do razlaganja organske materije posredstvom mikroorganizama.
Značaj komposta se ogleda u dve ključne stvari:
- kompostiranjem se rešava problem otpada organskog porekla i dobija se konačan proizvod koji je boljeg kvaliteta i veće vrednosti od početnog materijala;
- Kompost je izuzetno prirodno đubrivo;
- Smanjuje se za 50% ukupna količina otpada;
- Smanjuju se troškovi za veštačka đubriva i hemijska sredstva;
- Kompostom se sprečava erozija zemljišta;
Danas postoje različiti metodi kompostiranja, od jednostavnih pasivnih kompostnih gomila preko savremenih zatvorenih sistema za kompostiranje do kompostiranja pomoću glista. Svi ovi sistemi imaju zajednički osnovni princip – mikrobiološku razgradnju početnog materijala u aerobnim uslovima, jer je kompostiranje biološki proces u kojem mikroorganizmi razgrađuju različite organske materijale kao što su lišće, papir, ostatke hrane i druge otpadne materije organskog porekla, prevodeći ih u materijal nalik zemljištu – kompost. U toku samog procesa kompostiranja deo organskog ugljenika se oslobađa u obliku ugljen-dioksida, deo koriste mikroorganizmi za funkcionisanje sopstvenih ćelija dok se deo ugljenika humifikuje. Bakterije, gljive i aktinomicete aktivno učestvuju u procesu degradacije organskog ugljenika. Aktivnost pojedinih grupa mikroorganizama je uslovljena fazom kompostiranja, karakteristikama materijala i temperaturom.
Izdavač „Organska bašta: sva izdanja – baštovanstvo
O proizvodnji komposta je već bilo reči, a samo podsećam da u toku zime dobro pripremljen kompost treba prekriti slojem slame da bi se očuvala njegova unutrašnja temperatura, a samim tim opstao i živi svet unutar komposta.
Izgledom kompost veoma podseća na zgoreli stajnjak, zbog svoje mrvičaste strukture, tamno–smeđe boje, ujednačene mase i prijatnog mirisa na zemlju. Po sadržaju aktivnih materija sličan je stajnjaku.
Namena ovog visokokvalitetnog organskog đubriva je višestruka, u organskoj bašti je skoro osnovno organsko đubrivo, a najčešće se upotrebljava kao mešavina u supstratima za proizvodnju rasada povrća, cveća, gljiva i sl.
Knjiga „Kompost – srce organske bašte“ upoznaje čitaoce sa različitim vrstama organskog otpada koji se stvara na okućnicama i imanjima, načinima njihovog reciliranja i proizvodnjom komposta u specifičnim uslovima kompostiranja i od različitog materijala.
Autor knjige je Snežana Ognjenović dugogodišnji promoter i predavač iz domena organske poljoprivrede. Saznajte više o Školi organskog baštovanstva
