Otpad je isključivo rezultat ljudske aktivnosti, a najveći deo čini organski, biorazgradivi otpad. Kompost je organsko đubrivo koje koristimo za poboljšanje strukuture zemljišta i dodajemo u supstrate za pravljenje rasada.
Otpad je isključivo rezultat ljudske aktivnosti na planeti, a najveći deo čini organski,
biorazgradivi otpad. Iskorišćavanje organske materije za dobijanje kvalitetnog
đubriva doprinosi očuvanju resursa i, na kraju krajeva, uštedi pri obezbeđivanju
đubriva za baštu ili proizvodnju.
Kompostiranje je proces koji koristi ”suvišnu” organsku biomasu. Ona se biotermičkim razlaganjem transformiše u kvalitetno đubrivo. Kompost koristimo i za
poboljšanje strukuture zemljišta, za malčiranje i dodajemo u supstrate za pravljenje
rasada.
Tokom kompostiranja dolazi do potpunog razlaganja organske materije uz pomoć
brojnih mikroorganizama. Najčešće se kompostiraju biljni i životinjski ostaci poreklom iz vrta, bašte, kuhinje, industrije, kao što su ostaci povrća, voća, stabljike, lišće, pokošena trava, stara slama, pepeo, papir, delovi hrane i sl.
Usitnjavanje organskog materijala je „tajna“ proizvodnje kvalitetnog komposta
Biljni materijal treba prikupljati u dužem vremenskom periodu u posude, prozirne džakove ili prosto stavljati u gomilama na zemlju razvrstan po poreklu. Materijal treba da bude i što više usitnjen. Usitnjavanjem materijala i njihovim mešanjem postiže se ravnomeran proces razgradnje i ujednačen kvalitet komposta.
Treba voditi računa da u kompostište ”ne uđu” pirevina, zubača i sirak, semena korova i oboleli biljni delovi jer mogu izdržati čak I maksimalne temperature u toku biorazgradnje. Dobro je u kompostnu masu dodati malo ”sporo – razgradljivih” materijala kao što su lišće breze, topole, platana, oraha, iglice, grane četinara i dr.
