U proleće će vas uhvatiti baštovanska groznica i želećete da posejete što više biljnih vrsta. Od marta će na sve strane po bašti početi nešto da klija i raste, pristižu za berbu rotkvice, salata, spanać, mladi luk…
I dok sa ponosom budete posmatrali svoju baštu kako napreduje, nećete ni na trenutak pomisliti da će ta idilična slika uskoro da se promeni i da ćete, već od aprila, početi na biljkama da primećuju rupice, oštećenja, promenu boje…Za čas, i skoro ljudskom oku neprimetno, po bašti će se razmileti bubice, gusenice, puževi, razne muve…
Činjenica je da oni, štetočine i patogeni organizmi, nanose štetu našim baštama i umanjuju prinose i kvalitet onoga što se proizvede. Činjenica je i da su naše bašte njihovo prirodno stanište za život.
Veoma je važno prirodnim putem, bez većih i ekstremnih intervencija, pod kontrolom držati štetočine i parazitske organizme poboljšanjem opštih uslova u zemljištu i bašti kako bi se njihova brojnost svela na najmanju moguću meru.
Naš zadatak je da održavamo zemljište mikrobiološki aktivnim, da nabavljamo kvalitetno, organski gajeno seme i rasad i da prihranjivanjem, adekvatnim zalivanjem i primenom ostalih agrotehničkih mera doprinesemo da biljka ima optimalne uslove za rast.
A štetočine?
Njih treba da upoznamo, i to dobro. Poznavanjem njihovih životnih ciklusa, ishrane i prirodnih predatora mi dobijamo najvažnije informacije koje nam koriste kao alat za njihovo suzbijanje. Na tome se i zasniva zaštita biološkim sredstvima u organskoj poljoprivredi.
