Kompost je jedno od najviše korišćenih đubriva koje baštovani mogu da naprave sami. U mere nege materijala u toku kompostiranja spadaju mešanje, orošavanje, kotrolisanje zdravstvenog stanja i čuvanje komposta.
U toku kompostiranja, radi ujednačene razgradnje svih delova u kompostnoj humci,
potrebno je kompostnu masu nekoliko puta promešati. Razlog za to je obezbeđenje
vazduha za normalan rad mikroorganizama. Mešanje se izvodi lopatama, običnim ili
vilama sa ojačanim zupcima. Pri svakom mešanju dolazi do snižavanja temperature,
a zbog rada mikroorganizama ponovo
povećati.
Zatim, kompostna masa se orošava, naročito ukoliko primetite da se zasušila i da su
se pojavile buđ i plesan. Tada je kompost moguće “spasiti” dodavanjem svežeg
organskog materijala, stajnjaka, glistenjaka i sl. Orošavanjem se dodaje voda jer
mikroorganizmi ne mogu da opstanu koji u isušenom kompostu.
S vremena na vreme potrebno je proveriti i njegovo zdravstveno stanje. Kompost
može biti i prevlažan pa u tom slučaju dodati kameno brašno i pesak koji će
neutralisati neugodne mirise. Oni utiču i na fizičko–mehanička svojstva komposta,
što pomaže prilikom njegove primene.
Nakon formiranja kompostne humke kompost se čuva nanošenjem sloja livadske ili
baštenske zemlje ili nekog od prirodnih materijala kao što su slama ili seno. Taj sloj
će štititi kompost od sunca, jakog vetra i padavina.
